Key Points
- Марш на Дан Анзака је традиционално окупљао оне који су се борили на Галипољу. Данас обухвата и све садашње и бивше војнике и њихове потомке, укључујући људе различитог порекла.
- Многи од регрутованих Аустралијанаца дошли су из различитих средина.
- Људи различитог културног порекла желе да буду део Дана Анзака.
На Дан Анзака, Аустралијанци широм земље дају помен онима који су служили војни рок, онима који су се борили и онима који су погинули као део аустралијских и новозеландских војних снага, при чему је парада на Дан Анзака истакнути догађај којим се одаје почаст њиховом пожртвовању и храбрости.
Марш се одржава сваке године 25. априла, и традиционално је био посвећен припадницима аустралијског и новозеландског армијског корпуса (ANZAC) који су се борили на Галипољу током Првог светског рата.
Међутим, сада обухвата све бивше аустралијске војнике, оне који су служили у војсци и њихове потомке, укључујући и оне на супротној страни битака на Галипољу.
Удружење војних ветерана Викторије (Victoria's RSL) је 2006. године дао право потомцима турских ветерана Првог светског рата да се придруже паради на Дан Анзака, што се наставља и данас.
READ MORE
How to participate in Anzac Day
Џин Мек Озлан (Jean McAuslan) , добитница награде за животно достигнуће у Викторији АМаГА (Australian Museum and Galleries Association), за вишедеценијски рад у Меморијалном војном центру у Мелбурну (The Shrine of Remembrance) и Аустралијском војном меморијалном центру (Australian War Memorial) , рекла је у интервјуу за СБС да експонати и документи у тим установама одражавају жељу да се прихвате различите нације у јединствену аустралијску културу.
Госпођа Мек Озлан додаје да документација илуструје промену друштва током времена, на шта је умногоме утицао рат.
Она објашњава да, док су ратни затвореници попут Италијана, Немаца и Јапанаца морали да се врате у своју земљу на крају рата, неки су већ успоставили свој живот у Аустралији.
„Талијани су, посебно, били толико популарни међу локалним фармерима, пошто су могли да раде док су били у заточеништву и интернирању, да су их неке од фармерских породица понекад спонзорисале- да се врате и живе у Аустралији“, каже госпођа Мек Озлан.
Санкар Надесон (Sankar Nadeson), савремени уметник и истраживач индијског порекла, рођен у Великој Британији, живи у Нараму, у Мелбурну (Naarm/Melbourne) а има уметнички студио у Лондону.
Left to Right: Alex Ilyin (right) with former comrade in arms Don Frohmuller and contemporary artist and researcher Sankar Nadeson.
Он има за циљ да усађује „позитиван национални понос“ лишен претеривања или празне реторике.
Господин Надесон каже да упркос томе што је одрастао у Енглеској и носио на реверу мак током обележавања Дан сећања од детињства, никада није повезао своју породичну историју са Анзаком.
Тек када је почео да ради са удовицама ратних ветерана, схватио је културну разноликост Анзака и довео у питање своју сопствену причу.
Кроз своје уметничке ангажмане са студентима са универзитета и средњих и основних школа широм државе, приметио сам да многи нису били свесни постојања кинеских Анзака.Sankar Nadeson
„Током разговора моја тетка је рекла -да, твој деда се борио у британској војсци у Малезији, о чеми нисам имао појма. Нисам заправо никада себе лично или своју породицу повезивао са причом о Анзаку или било којом од прича о ратним сукобима у којима су учествовале империјалние снаге или аустралијске одбрамбене снаге, објашњава он.
У Аустралијском ратном меморијалном центру (кажу да су многи од скоро 420.000 Аустралијанаца који су се пријавили у војску током Првог светског рата дошли из различитих средина, укључујући народе првих нација и оне са британским, азијским, грчким и северноевропским пореклом. Отприлике 200 кинеских миграната борило се у Првом светском рату за Аустралију. Док је радио са Аустралијском кинеском омладинском асоцијацијом, Санкар Надесон каже да је сазнао да његови студенти нису били упознати са мултикултуралном страном Анзака.
„Студенти кинеског порекла често нису били свесни значајне историје кинеских Анзака. Да бисмо то истакли, креирали смо савремена уметничка дела користећи предности такозване уличне уметности, укључујући осликавање кроз шаблоне који приказују специфичне кинеске Анзаке. Један од њих је приказивао Билија Синга (Billy Sing), познатог снајперисту који је служио у Империјалним снагама током Првог светског рата“, каже г. Надесон.
A Maori warrior in traditional dress leads the New Zealand veterans in the Anzac Day Parade through Sydney CBD on April 25, 2021, in Sydney, Australia. (Photo by Ruth Goodwin/Getty Images) Credit: Ruth Goodwin/Getty Images
„Када су видели Кинеза са погнутим шеширом, схватили су да они заправо имају веома кључни део историје; они су били укључени у историју Аустралије, нису периферни“, додаје он.
Рођен у Кини са руским наслеђем, Алекс Иљин (Alex Ilyin) се настанио у Аустралији пре 50 година. Његова служба у војсци проширила му је разумевање аустралијске културе.
"Дошао сам у Аустралију '59; позван сам '67. Мој енглески није био на нивоу, а моје разумевање о томе како живот у Аустралији функционишеје било је прилично још увек из перспективе новопридошлих мигранта," каже г. Иљин.
Двогодишње служење у аустралијској војсци ми је заиста отворило очи. Блиско сам сарађивао, раме уз раме, са истинским Аустралијанцима, из унутрашњости (dinky die Aussies) и то ми је неизмерно помогло да разумем аустралијски начин живота, говор, језик, обичаје.Alex Ilyin
Али за неке војнике и њихове потомке, горак је укус у устима када се врате са активне дужности. По повратку из рата у Вијетнаму, Алекс Иљин се сећа да је јавно мњење било против тог сукоба.
"Када смо дошли из Вијетнама, многима од нас су рекли: 'ОК, сад у цивилно одело и не појављивајте се нигде', јер је у Аустралији преовладавао негативан сентимент према том рату. Дакле, ми, људи које је наша влада послала да се боримо за Аустралију, вратили смо се и били присиљени да се кријемо, опростите на изразу, скоро од срамоте“, присећа се господин Иљин.
Али под владом Боба Хоука (Bob Hawke), Аустралија је признала заслуге ветерана попут Алекса Иљина великом парадом добродошлице.
„Из целе Аустралије људи су допутовали у Сиднеј о државном трошку, а ми смо марширали улицама Сиднеја. Од тада смо ишли уздигнуте главе и били смо веома поносни. Урадили смо оно што је од нас захтевала наша земља. “, каже господин Иљин.
Од 1987. Алекс Иљин није пропустио марш на Дан Анзака.
Према Санкеру Надесону, који је радио са заједницом Сика, признање јавности доприноси процесу утехе доприноси излечењу нације.
„Када нас људи виде или виде вас у светлу вашег доприноса, онога што сте урадили, тада долази до великог излечења и онда можете самоуверено да идете напред у друштву“, каже г. Нејдесон.
People participate in the ANZAC Day March in Sydney, Australia, on Tuesday, April 25, 2023. (Photo by Steven Saphore/Anadolu Agency via Getty Images) Source: Anadolu / Anadolu/Anadolu Agency via Getty Images
„Када сам сарађивао са преко стотину чланова заједнице у храму Сика на северозападу Мелбурна, постојао је неодољив осећај да ова заједница више није 'другоразредна'.
Господин Надесон верује да се због признања ветерана из својих редова заједница Сика осећа интегрисанијом у аустралијску заједницу.
„Понекад схватате да сте другачији од шире заједнице, али када су ствари кохезивне и зближавају људе, осећате се Аустралијанцем; заправо осећате да је то оно што Аустралија јесте.
Дакле, заједница Сика је заправо схватила да су нераскидиво повезани са овом заједницом, а не неком другом.Sankar Nadeson
Кроз свој рад са различитим заједницама, господин Надесон је посматрао како свака заједница приступа Дану Анзака, откривајући своје сопствене традиције.
"У култури Сика, то је веома озбиљно. Постоји веома озбиљан тон јер они имају традицију светаца ратника, али у исто време увек постоји и празнични осећај, па су били свечано обучени у разнобојне одоре."
"Онда имате кинеску заједницу, и код њих је све црвено, црвено је у име сећања, али је такође црвено за просперитет. Они заправо имају веома јаку везу и дубоко поштовање и осећају припадност својим прецима", додаје Господин Надесон.
Crowds are seen during the ANZAC Day March in Sydney, Australia, on Tuesday, April 25, 2023. (Photo by Steven Saphore/Anadolu Agency via Getty Images) Source: Anadolu / Anadolu/Anadolu Agency via Getty Images
„Моје запажање је да постоји жеља код људи са којима долазим у контакт, да буду део тога, да се ангажују на организовању веома значајног дана у историји Аустралије“, каже она.
Сваког 25. априла, Алекс Иљин и његов син имају за циљ да задрже своју традицију тако што ће се придружити маршу на Дан Анзака, одајући почаст онима који су служили у аустралијској војсци.
„Постоји наставак традиције Анзака. Мој син је отишао у војску, служио је као редов у Ираку, Тимору и на Соломоновим острвима као мировњак, тако да је традиција још жива.
Комеморативне службе се одржавају широм земље у зору 25. априла, што се поклапа са временом првобитног искрцавања на Галипољу. Касније током дана, маршеви на Дан Анзака организују се и у малим и у великим градовима.
Да бисте сазнали више о историји Анзака, посетите сајтове Владе Аустралије и.
*The Returned and Services League
