Слушајте прилог на срспком
'Котао екстремистичког отрова': АФП и АСИО траже приступ шифрованим подацима на друштвеним медијима
06:49
ТРАНСКРИПТ
Видео снимци напада ножем на епископа у цркви у сиднејском предграђу Вејкли (Wakeley) настављају да круже на платформи друштвене мреже Икс.
Федерална влада захтева од те платформе да уклони садржаје повезане са нападом ножем, пошто је Федерални суд издао налог да их Икс уклони са своје платформе.
Али адвокати власника Икса Илона Маска (Elon Musk) правно су се супроставили том налогу, подносећи исказ под заклетвом самог епископа који је нападнут, а који је иначе утицајна личност на друштвеним мрежама.
У исказу под заклетвом епископа Мар Мари Емануела (Mar Mari Emmanuel) тврди се да инцидент не би требало да буде цензурисан.
Полиција наводи да је група тинејџера која стоји иза напада користила шифроване апликације за координацију својих кретања.
Генерални директор Аустралијске безбедносно-обавештајне организације Мајк Берџис (Mike Burgess) каже да нешто мора да се промени.
„Дозволите ми да будем потпуно јасан: не позивам на крај метода безбедне комуникације који спречава треће стране да приступе подацима док се преносе са једног крајњег система или уређаја на други (end-to-end encryption), не тражим нове законе. Не тражим нова овлашћења. Не тражим додатне ресурсе. Не тражим од владе да уради било шта, већ тражим да технолошке компаније учине више.
Господин Берџис каже да, иако шифровање штити приватност и омогућава брзу комуникацију и безбедна плаћања, то је сада и омиљени облик комуникације за криминалце.
„Неодговорно шифровање је попут изградње сигурне собе за терористе и шпијуне, безбедног места где могу да планирају унедоглед. Замислите да постоји део града где би се насилни екстремисти могли окупљати приватно и некажњено. Замислите да су користили овај сигуран простор да разговарају о тероризму и саботажи и оцрњују муслимане, Јевреје, људе који имају различиту боју коже и LGBTQIA+ заједницу."
Обавјештајне службе желе да имају приступ тим порукама у одређеним околностима када сумњају да су почињени злочини.
Истражитељи тврде да би у одређеним случајевима велике компаније власнице друштвених медија требало да им дозволе приступ.
Господин Берџис каже да у одређеним тренуцима приступ приватним разговорима постане неопходан.
„У случају неонацистичке собе за ћаскање, да ли би право на приватност националиста и расистичких насилних екстремиста требало да буде веће од права заједнице на безбедност? У ситуацијама када не можемо да приступимо комуникацијама да бисмо решили безбедносне проблеме, морамо се окренути другим техничким могућностима и људским способностима. Неке од тих могућности укључују физички ризик, док су друге захтевају велике ресурсе."
Аналитичари кажу да би овакав приступ могао бити оправдан у неким околностима.
Кибернетички -аналитичар Најџел Фејр (Nigel Phair) каже да компаније власнице друштвених медија имају моралну обавезу према корисницима.
„Компаније власнице друштвених медија имају морални императив, а да не кажем да имају правни императив да нам пруже безбедно и поуздано искуство коришћења онлајн платформи и морају да учине много више да би то осигурале."
Битка која се наставља између Федералне владе и Илона Маска повукла је и питање о одговорности платформи друштвених медија.
Г. Берџис каже да су оне допринеле да до изражаја дођу нове опасности.
„Некада сте закључавали улазна врата и то би вам пружило сигурност, али ако су ваша деца на својим уређајима, а ви не видите оно што они виде, то заправо може да загади и поквари и радикализује младе умове. И то видимо , видимо појединце, малолетнике, који су збуњени идеологијом и који покупе успут више елемената, а када се АСИО и службе за спровођење закона заправо баве овим проблемом, ми смо на погрешном крају тог проблема."
Током обраћања у Националном прес клубу, полиција је поставила фотографије великог формата деце на сваки сто, тражећи од чланова јавности да идентификују да ли су то веродостојне слике праве деце или су направљене помоћу употребе вештачке интелигенције.
Откриће да их је све створила вештачка интелигенција изазвало је приличан шок.
Комесар аустралијске федералне полиције Рис Кершоу упозорава да се А-И фотографије деце на интернету користе за креирање дечије порнографије.
„Нека од наше деце и други, угрожени људи, бивају опчињени онлајн котлом екстремистичког отрова, на отвореном и мрачном вебу. А то је изузетно озбиљан проблем. Поред тога сама природа друштвених медија дозвољава да се тај екстремистички отров распрши широм света скоро тренутачно."
Упркос ангажовању заједнице и улагањима Федералне владе, број младих људи који су под истрагом радне групе за борбу против тероризма наставља да расте.
