НАЈВАЖНИЈЕ:
- Више од 17 милиона Аустралијанаца је регистровано за гласање на референдуму касније ове године.
- Усвајање закона о референдуму о Гласу покреће процес одређивања тачног датума гласања.
- Датум реферндума мора бити између два и шест месеци од дана дусвајања закона.
Аустралијаци ће се званично изјашњавати о Гласу при Парламенту у следећих шест месеци, након што је Сенат са 52 гласа за и 19 гласова против усвојио закон којим се покреће процес одржавања референдума.
Парламент је у понедељак формално прескочио последњу препреку пред одржавање референдума, а Аустралијанци сада треба да одлуче да ли да Глас – окосницу Улуру саопштења из срца из 2017. Године – унесу у Устав.
Поборници Гласа су објавили да је „Парламент обавио свој задатак“, те да вођење дебате за уставну промену сада преузимају активисти на локалном нивоу.
Министарка за питања аутохтоних народа Линда Берни рекла је да се усвајањем закона Аустралија налази „корак ближе“ уставном признавању аутохтоних Аустралијанаца, што ће учинити „велику замљу још већом“.
„Почело је ... Данас се завршила политичка дебата. Данас можемо да започнемо национални разговор на локалном нивоу“, рекла је.
„Предуго су аутохтони Аустралијанци били у горем положају од неаутохтоних Аустралијанаца... То је покварен систем. А Глас је наша најбоља шанса да га поправимо, јер када слушамо људе на терену и консултујемо се са локалним становништвом, доносе се боље одлуке и постижу бољи резултати“.
Лабуристи наглашавају да би Глас био чисто саветодавно тело, које аутохтоним Аустралијацима пружа прилику да саветују Парламент и Владу о питањима која су од посебног значаја за њих.
Међу онима који се противе овом предлогу, једни тврде да је препун ризика, док други тврде да староседеоцима не даје довољну моћ.
Први референдум у скоро четврт века биће одржан у року од два до шест месеци од понедељка, иако је премијер Ентони Албанизи најавио да ће се одржати ове године.
„Ова прилика која се пружа једном у животу да нашу велику нацију подигнемо још више“, изјавио је он.
Независна сенаторка Лидија Торп реагује након што је Сенат у Горњем дому Парламента усвојио закона о рефереднуму о Гласу при Парламенту. Source: AAP / Lukas Coch
„Ово је прилика да ствари урадимо на бољи начин, да уместо да радимо ствари за аутохтоне Аустралијанце, да унесемо промене заједно са аутохтоним Аустралијанцима.“
Коалиција се није противила закону о референдуму
Иако се противи Гласу, коалиција се у понедељак ујутро није успротивила усвајању закона.
Либерална сенаторка Микејлија Кеш рекла је да би глас „за“ „неопозиво променио“ Устав Аустралије, тврдеђи да Лабуристи нису пружили довољно детаља о томе како ће функционисати ово тело о коме су мишљења „подељена“.
„[Али] верујемо у народ ове земље и њихово право да се изјасне по овом питању“, рекла је.
„Непознато је, изазива поделе и трајно је. Ако не знате како ће Глас функционисати, моје скромно мишљење је: гласајте против.“
Портпаролка аутохтоних Аустралијанаца из редова коалиције, Џасинта Прајс, припадница народа Ворлпири и Келта, рекла је да постоји велики правни ризик у томе што Парламент намрава да детаље утаначи тек после референдума.
„Премијер жели да му слепо верујемо, да му потпишемо бланко чек и дозволимо да његов ризични предлог заувек буде уписа у Устав, а он не може ништа да гарантује“, рекла је она.
Неколико чланова коалиције гласало је против закона, што им технички омогућава да допринесу кампањи против Гласа у званичним референдумским памфлетима, који ће бити подељени бирачима.
Зелени поздрављају 'прави историјски дан'
Портпарлока аутохтоних Аустралијанаца из Странке зелених, Доринда Кокс, која је компромитовала своје залагање за то да процес постизања споразума и казивање истине треба да претходе Гласу, поздравила је „прави историјски дан“ за припаднике Првих народа Аустралије.
„Парламент је обавио свој задатак. Сада је време да локални активисти кампање за Глас објасне члановима својих заједница зашто је овај референдум толико важан и зашто је Глас при Парламенту толико важан“, рекла је она.
Госпођа Берни, која седи с леве стране, присуствовала је дебати. Source: AAP / Lukas Coch
Док је сенаторка Кокс наглашавала да Глас неће нарушити суверенитет староседелаца, непрестано ју је прекидала независна сенаторка Лидија Торп, која је иступила из Странке зелених како би водила самосталну кампању у вези са Гласом.
„Докажи!“ упорно је понављала сенаторка Торп.
Лидија Торп критикује 'лажани и тобожњи' Глас
Сенаторка Торп, припадница народа Ђабвурунг, Гунај и Гандиђмара, понедељак је описасала као „дан асимилације“ и позвала је Аустралијанце да бојкотују референдум.
Уставши да говори, сенаторка Торп је усвојени закон описала као „последњи ексер у мртвачком ковчегу“, али тек треба да се открије како ће гласати на референдуму.
„Гласаћу против ове катастрофалне идеје која нам не даје никакву моћ“, рекла је.
„Али не могу да продржим нешто што мом народу не даје моћ. Не могу да подржим нешто што је одабрао ко год је на власти.“
Министарка за питања аутохтоних народа Линда Берни позира за фотографију са 40 чланова организације Јавун у згради Парламента у Канбери. Source: AAP / Mick Tsikas
„Да, овде сам да се инфилтрирам, да подигнем прашину, да уништим белачку надмоћ која је представљена на овом месту.“
Сенаторка Торп, која је током дебате носила мајицу са натписом 'Gammin' [лажни, тобожњи], захтевала је да Парламент примени препоруке Краљевске комисије о абориџинским смртима у притвору.
Независна сенаторка Лидија Торп реагује током дебате о Гласу при Парламенту у сали Сената у згради Парламента. Source: AAP / Lukas Coch
„Слушамо све ове лепе, искрене приче о томе како ће он поправити наше животе. Њиме ће се све решити. Не можемо ни да урадимо ништа до после овог референдума... У међувремену, децу муче по затворима.“
Говорећи током дебате у понедељак, сенаторка из редова Лабуриста Северне Територије, Маларндири Макарти подстакла је Аустралијанце да гласају за „бољу будућност“ и рекла да би Глас „много“ значио аутохтоним народима.
„[Староседеоци] се обраћају свим Аустралијанцима, како би се поносили овом тренутком у историји наше земље, где можемо да подржимо једни друге“, рекла је..
„Где припадници Првих народа могу да буду и да се осећају делом свеукупног друштвеног ткива.“
Забринутост због тона дебате након коментара Полин Хенсон
Након што је Полин Хенсон, сенаторка из редова Једне нације, позвала Аустралијанце да се „питају зашто“ је дошло до тога да генерације буду украдене, сенаторка Мекарти је признала да је забринута због тона дебате током наредних месеци.
Сенаторка Мекарти је позвала Аустралијанце да током дебате „слушају своју бољу страну“.
„Помало ме брине кад чујем неке коментаре“, каже она.
Сенаторка Мекарти се забринула због тона дебате одмах после коментара Полин Хенсон (на слици). Source: AAP / Lukas Coch
„Тек тада ћемо моћи да нађемо оно што је најбоље у нама као земљи, најбољи део нас као Аустралијанаца.“
Сенаторка Хенсон је раније тврдила да многи из украдених генерација „не би преживели“ да нису одузети својим породицама.
„Знате, говорите о украденој генерацији. То се догодило у то време. Запитајте се зашто“, рекла је.
У опсежном извештају „Вратити их кући“ из 1997. године утврђено је да је уклањање деце староседелаца из њихових домова грубо кршење људских права, при чему је већа вероватноћа да ће потомци одузете деце бити у затвору, патити од здравствених проблема и имати мање изгледа да нађу посао.
Господин Албанизи је рекао да није видео коментаре сенаторке Хенсон, али претпоставља да су у складу са стварима које је рекла у прошлости.
„Немам намеру да одговарам на њих јер не сматам да су вредни премијеровог одговора. Тражићу да се дебата води с поштовањем“, рекао је.
„Без обзира како људи гласају, заступници [треба] да дају све од себе да се држе чињеница, да не говоре ствари за које знају да нису истините.“
Линда Берни каже да ће Глас довести до структурних промена
Референдум се сматра успешним ако се постигне такозвана двострука већина – укупна већина и већина у већини држава. Становници Северне територије и Територије главног града се не рачунају у другом случају..
Независни сенатор Дејвид Покок нагласио је да становници Територије главног града и Северне територије немају равноправне гласове.
Сенатор Покок описао је покушаје коалиције да се референдум уоквири као „глас из Канбере“ као „очигледно неистините“.
„Ово је резултат једног од процеса са највише консултација у историји Аустралије... Да, ако нешто није покварено, немојте га поправљати. Али ако је покварено, потребно га је поправити. Ово је прилика за поправку“, рекао је.
Глас аутохтоних народа при Парламенту био је један од захтева које су 2017. године сачинили представници заједница аутохтоних народа Аустралије.
Од Аустралијанаца ће касније ове године тражити да се – гласањем за или против – на референдуму изјасне о томе да ли подржавају промену устава како би се створило стално независно тело при Парламенту и савезној влади које ће давати савете о питањима која се тичу староседелаца Аустралије.
Дизајн и детаље модела одредили би посланици у Парламенту у случају успешног референдума.
Госпођа Барни је рекла да верује да ће овај предлог потребан да би се напори усмерили на побољшање здравственог стања, социоекономских услова и животног века Абориџина и острвњана из Торесовог мореуза.
Најновији подаци о постављеним циљевима програма Closing the Gap који прати напредак у затварању јаза између аутохтоних и неаутохтоних Аустралијанаца у погледу здравља, социоекономских услова и опште добробити, објављени су прошле седмице и показују да су
„Он доноси структурне промене и оствариће напредак у питањима попут затварања јаза“, рекла је она.
„Моћ лежи у принципима – он пре свега има огроман морални ауторитет. Размислите о принципима: биће независан, и даваће независне савете не само парламенту већ и [савезној] влади.
„Биће одговоран. Биће уравнотежен, биће вођен од стране заједнице и постојаће унутар структура и организација које сада постоје.“
'Избаците бирократију'
Лидер Националне партије Дејвид Литлпрауд изјавио је у новембру прошле године да ће његова партија водити кампању против Гласа у Парламенту.
Тада је рекао да не верује да ће тај предлог „заиста затворити јаз“.
Рекао је да и даље заузима исту позицију и да верује да решење не изискује уставно признат Глас при Парламенту.
„Владе су потрошиле милијарде долара покушавајући да реше овај проблем [затварања јаза], али смо то чинили на погрешан начин“, рекао је за АБЦ радио.
„Намера да се оствари једнакост је одувек присутна, ради се само о извршењу", рекао је он, признајући да је његова странка у коалиционој влади током 12 година била делимично одговорна за погрешан приступ.
„Нисмо успели. Не бојим се да кажем да су владе свих убеђења биле безуспешне... Ако избацимо бирократију, мофли бисмо да затворимо јаз."
Он је рекао да одговор укључује решења на нивоу заједнице, без потребе за Гласом при Парламенту.
„Ту треба ангажовати и оснажити старешине на локалном, не на регионалном нивоу... Бирократе треба извући из Канбере, треба их довести у градске већнице и поседати око логорских ватри да саслушају те старешине.“
